|
Саопштење за јавност
Заједничко саопштење МЗ Мокрин и гушчарског удружења Бело перо из Мокрина, поводом медијских спекулација о наводној тужби неке организације и друштва за добробит животиња.
Већ четири године МЗ Мокрин и Бело перо покушавају да ступе у контакт са појединим организацијама. Никад се нису званично обратили МЗ Мокрин или удружењу Бело перо. Никад нису били у Мокрину, бар не најављено. Годинама смо их преко медија позивали да дођу и увере се о стању гусака и гускова у Мокрину. Одјека није било.
Гуске су у Мокрину откад су се и први Мокринчани доселили на ове просторе. Мокрин се помиње на овим просторима још у 13. веку. Познато је да се селекција гусака врши преко два века. Праћење надметања, у циљу очувања традиције, је почело између два Светска рата. Покретач ове манифестације је двадесетих година прошлог века био лекар Богдан Сеђаков. Од тада се увек знало ко у Мокрину има најбољег гуска и најјаче јаје на Васкрсу. Ове манифестације имају званичну статистику, а многе су књиге о том написане. Надметање гускова се одиграва од 1986.године, а од тад је регистровано друштво одгајивача гусака Бело перо. Тренутно се ради пререгистрација удружења са основним циљем очувања вековне традиције и стварање расе Мокринска гуска.
Најавом тужбе, поново постоји опасност да дође до покоља гусака у Мокрину какав је изазван између 2006 – 2007. године, због Птичијег грипа. Статистички је то забележено јер се у категорији двогодаца за надметање у сезони 2008. пријавило свега осам живих двогодаца. Ове године је у тој конкуренцији био пријављен 31 гусак. Са гусковима који су поклани 2007.године, поклано је и најмање 300 женки. МЗ Мокрин и Бело перо апелују на све који покушавају да поново изазову покољ, претећи тужбом, буду спремни да поднесу последице уништења Мокринске гуске. Ако буде уследила тужба против нас, која ће изазвати покољ, сигурно ће бити и контратужба. Велика штета се у медијима наноси селу Мокрину и општини Кикинда. Ми званично никад нисмо добили никакав документ или било какав позив телефоном у вези тужбе. Можда су то ипак само медијске спекулације.
Мокринчани гуске углавном негују баш због манифестације надметања гускова и престижа. У Мокрину сада има око 300 мужјака које прати око 1.000 женки. Многи од њих су стари преко једне деценије. Најстарија гуска има 18 година, најстарији гусак има 15 година. Бивши шампион Пикасо је угинуо пре месец дана у 18.години живота. Гусак Љубе Голића је живео 19 година, а гусак Обрада Брдарића је живео 23.године. Сви су они били шампиони. Зар толико могу да живе злостављане животиње? Чувени деветогодишњак Зомби је остао без титиле учествујући против Ацике у два узастопна финала, такође безбрижно живи на салашу Милана Терзића Кошничара. Четвороструки шампион до 2009. године, Ацика је сада у пензији. Живи мирно у 11. години са својим белим јатом, пари се и оставља подмладак високог генетског потенцијала. Прошле године је дошао на почетак надметања на пола пута са својим противником и само окренуо главу у првом колу. Сам је одлучио да заврши славну каријеру и то без иједног замаха својих моћних крила. Такву смо ситуацију имали и ове године у великом финалу када је Бомбардер Светозара Ладичорбића Летка самоиницијативно одустао од надметања у осмој секунди са Вигецом Николе Кришана, што још једном потврђује да у Мокрину гускове нико не присиљава на надметање. Многи шампиони су после природне смрти препарирани и у кућама су својих власника. Гускови у Мокрину слободно живе, имају велики простор, шетају мокринским сокацима, купају се у барама на ободима села. Лети се на салашима припремају за зимско парење и надметање у најбољим условима за живот. Много је сличних прича и доживљаја са гушчарских надметања. Има ли негде у свету старијих гусака и у толиком броју?
На свакој фарми гусака, каквих у Мокрину нема, зна се који је најјачи гусак, јер се и тамо свакодневно надмећу по више пута, али нажалост занемарљив је број оних који дочека годину дана живота. У Мокрину се гускови у време парења често, када нису под присмотром власника, надмећу бранећи своја јата ношени нагоном природе. Сматрамо да би злостављање било када би им тај дар насилно спречавали. На крају никад, ниједан гусак није због надметања угинуо или имао некакве повреде. Остају само без одређеног броја перја, које им у Мокрину не чупају као што се то ради на другим местима.
Мокрин је чувено место, баш по птицама. Кокошке, које носе јака јаја у Мокрину такође умиру природном смрћу. Последња гнезда Велике Дропље у Србији су баш под заштитом Мокринчана. Специјални резерват природе Пашњаци Велике Дропље се простире и на суседне атаре. Мокринчани су стално на терену по свим временским условима зарад добробити природе и ове ретке врсте која у свету изумире. То препознају наша Министарства и Секретаријати као и међународне организације. Недавно су Мокринчани ишли да заштите и нова гнезда Орлова Крсташа који се враћа на ове просторе. Природа се полако обнавља, улажемо у екологију пуно средстава конкуришући код многих фондова. Гради се визиторски центар и језеро за спортски риболов. Сваке године садимо по 2.000 нових стабала. Рекултивисали смо велику исплачну депонију. Чистимо запуштене канале сваке године. Планирамо да Мокрин претворимо у једну лепу Екотуристичку дестинацију, а не да малтретирамо животиње. Лепо би било да нам организације за заштиту животиња помогну у остваривању наших циљева, јер смо ми само мала провинција на северу Баната. Ипак, имамо довољно достојанства и знања па нећемо дозволити да нам се нарушава углед који смо деценијама стварали. Прилагођавамо се савременом начину живота и законима који се доносе, али традицију коју смо преузели од наших предака морамо сачувати. Млађима остављамо у наслеђе да негују све наше специфичности по којима смо познати далеко у свету.
Сви они који годинама у Мокрину прате наше манифестације се увек враћају и добро знају о чему се ради. Многи домаћи и страни државници и туристи су боравили у Мокрину. Стране телевизије о томе извештавају, чувени светски листови су баш мокринске гускове стављали на насловне стране. Никада нисмо добили критике о злостављању животиња. А сви они који никад у Мокрину нису били, добродошли да се увере у наше наводе.
Мр Живица Терзић, односи са јавношћу Бело Перо
Горан Думитров Дата, председник МЗ Мокрин
|
Ukoliko to želite, na ovom mestu možete upisati svoju mejl
adresu... 
Aktuelnosti
